ПОПУЛАРНА ПСИХОЛОГИЈА: ЗЛОУПОТРЕБА ПСИХОЛОГИЈЕ, ПРЕЦЕЊЕНОСТ И ШТЕТНОСТ ПОЗИТИВНЕ ПСИХОЛОГИЈЕ

Пре пар дана тражила сам једну стручну књигу која ми је потребна за један предмет на факултету. Хтела сам да сазнам колико кошта, и да једном, за промену, онда када професор не инсистира, частим себе новом књигом уместо копираних којима се служимо, ми, сиромашни студенти, а које увек асоцирају на неку муку. Веома сам се непријатно изненадила када сам схватила да неке књижаре у Београду стручне књиге чувају у категорији „популарно“. Психодијагностика, Јосипа Бергера на полици са популарном психологијом раме уз раме са књигама тзв. позитивне психологије које су преплавиле све књижаре и рафове типа: Како да од губитника постанем победник? Како да размишљам позитивно? Како размишљају милионери? Како да управљате сопственим животом, као и Моћ подсвести, Моћ воље, Моћ садашњег тренутка и њима сличне. Књиге тог типа су пуне најразличитијих мантри, које су свакоме ко рационално размишља смешне.

Као и много тога лошег и вирус позитивног размишљања нам долази из Америке. Њени оснивачи у психологији су Мартин Селигман и Михајл Сизекзентмајели, а све је почело 1988.године када је Селигман постао председник Америчког пси- холошког друштва. Две године касније, њих двојица су издали посебно издање часописа American Psychologist, посвећен искључиво позитивној психологији. Много пре њих двојице, пре отприлике пола века, титулу „оца“ позитивног размишљања је добио француски психолог Емил Куе, аутор најпознатије аутосуге- стивне „мантре“ која гласи: „Свакога дана у сваком погледу све више напредујем“. По том калупу изненада се појављује бујица сличних књига, различитих аутора и преплављује књижаре и библиотеке тако да је међу њима све теже наћи озбиљне књиге које су потребне ради науке. Без претеривања, позитивистички фундаментализам се захваљујући комерцијалном издаваштву шири и наноси штету психологији. По- зитивизам је термин који је средином прошлог века увео француски филозоф Огист Конт, али је психологији оспоравао могућност позитивистичке науке. По таквим критеријумима позитивне науке су математика, астрономија, физика, хемија, биологија и социологија. Касније је позитивизам изгубио почетну строгост методолошких захтева сводећи методолошку оријентацију на чињенице и појмовну опрему и на оно што произилази из чињеница, али оне су се у појединим дисциплинама могле различито тумачити, а ментални изводи су могли бити још релативнији. Углавном, позитивизам још увек преовлађује у савременој науци, а посебно у психологији. Може се наћи у различитим варијантама, са допунским терминолошким објашњењем, у оквиру тежњи ка емпиризму, операционализму и редукционизму, анализи пре не- го синтези, елементаризму пре него гешталту, номотетском пре него идиографском прилазу, монистичком пре него дуалистичком или плуралистичком учењу. Вратимо се на позитивно размишљање оно као такво не треба да се доводи у сумњу нити преиспитује, али како рационални ум да поверује, на пример – уколико неко није успешан у љубави то може да реши уколико понавља мантру: „Привлачан сам и успешан у љубави и сексу“, или „Ништа ме неће спречити да остварим снове“, формула је коју треба изговарати сваки дан да бисте се за пар месеци претворили у незаустављивог пословног лидера. А они који су незадовољни својим физичким изгледом препоручује се - „сваког јутра гледајте се у огледало и реците себи да сте најлепши на свету“. Да ли заиста верујете да ће „Из дана у дан све више растем, духовно, материјално...“, платити ваше рачуне, омогућити школовање или повећати плату, наћи посао? Да, ни ја не верујем. За све проблеме морамо преузети конкретну акци- ју и морамо сносити одређену одговорност. Овоме у прилог иду закључци после истраживања психијатра Џоане Вуд и њеног тима са Универзитета „Ватерло“ у Канади. Они су након вишегодишњег истра- живања утврдили да позитивна аутосугестија утиче на људе који већ имају изражено самопоштовање, али зато не утиче на појединце којима оно недостаје. Резултати су показали да онима који верују у своје способности овакве врсте аутосугестивног тре- нинга нису ни потребне. Међутим, код појединаца који имају низак ниво самопоштовања и самопоуздања, а којима су такви тренинзи пре свега намењени, налази су били веома забрињавајући. Испоставило се да је примена позитивне аутосугестије штавише контрапродуктивна. За- хваљујући њој несигурни су своје недостатке видели још израженијим у односу на критеријуме успешности који им се намеће као улазница у свет успешних и као услов да буду друштвено прихваћени. Јадни људи са израженим мањком самопоштовања додатно постају жртве „позитивиста“. Теорије позитивне психологије и такозване мантре и крајње поједностављен приступ како се треба носити са животним проблемима омаловажа- вају и дезорјентишу људе са озбиљним психичким проблемима као што су депресија, биполарни поремећај и анксиозност. По речима аутора поменутог истраживања психијатара Џоане Вуд, „Ко сматра да је могуће постати срећан путем позитивног размишљања не може да гаји разумевање за депресивне и анксиозне, већ их по правилу презире и доживљава искључивим кривцима за тегобе које имају“. Савршено је јасно да, фундаментални оптимиста неће имати разумевања ни за оне који траже психолошку помоћ и одговараће ће их од одласка на психотерапију, јер по њиховом мишљењу, зашто би трошили време и новац на тако нешто, кад, ево, све пише у овом приручнику и све је у мислима. Под утицајем ове самообмане, многи озбиљно болесни људи одустају од професионалне помоћи и покушавају да се излече самостално, слепо и наивно следећи упутства која им нуде књиге из категорије позитивна/ популарна психологија. Такав приступ животним проблемима може се поредити са екстремним примерима неких верских за- једница, које у потпуности одбијају медицинске услуге чак и када је евидентно да њихов члан умире, уверене да ће преживети једино захваљујући молитви. Психолози, а и ми као будући психолози, треба да разбијамо предрасуде о позитивној психологији и указујемо на штетности и опасности. Мислим да дејство овог таласа позитивног размишљања може бити подједнако опасан у психологији као и дејство фармацеутских компанија у пси- хијатрији.

Некад је ок бити тужан

Овај свет није сачињен од цвећа, једнорога, дуга и медведића и зато никакве чаробне речи нити чаробна пилула не могу да реше проблеме са којима морамо почети да се суочавамо.