Омладински фестивал Русь заповедная 3 - "Жить и работать в России'' Где је Русија била онаква какву сам је замишљала, онаква какву је волим!

       Студентски живот је диван! Ваљда зато већина нас одуговлачи кад нам до краја остане мало. Шалу на страну, мени је време студирања без обзира на све проблеме и тешкоће до сада најлепши период у животу. Једно од најлепших студентских искустава сам доживела у Русији у Белгороду. То искуство је трећи по реду омладински фестивал ,,Русь заповедная'' који је ове године носио назив - "Жить и работать в России'' (Живети и радити у Русији) Трајао је од 24. до 27. маја 2017. године.  Учествовало је 12 екипа из разних руских градова – Белгорода, Курска, Орела, Рјазана, Липетска, Пенза, Москве, Санкт Петерсбурга, као и из Луганска (Украјина) и ми из Србије, тачније Косовске Митровице.

Имала сам ту срећу да будем једна од десет студената Приштинског Универзитета и част да будем капитен наше екипе коју су назвали ,,Дечани'' . Омладински Фестивал ,,Русь заповедная'' је пројекат који је настао на Универзитету БГТУ им. В.Г. Шухов и подржан је од стране Министарства просвете и науке Руске Федерације у оквиру програма за развој студентских удружења. То је фестивал са концептом националне идеје младих.  Програм фестивала садржи разноврсне игре и задатке за које су потребни креативност, храброст, интелигенција, спретност,  добра воља, жеља за забавом и дружењем. Неки задаци су заиста били тешки и велики изазов.  Као и ранијих година, фестивал је био подељен у неколико сегмента као путовање кроз време.

Тим из Србије ,,Дечани''

ПРВИ ДАН  «Великие истоки» 

видео 1- I дан фестивала Русь Заповедная 3 • Русь_Вести (српски превод)

видео 2 - I дан фестивала Русь Заповедная 3 • Волонтери у фокусу (српски превод)

Добродошлица - исто као и код нас :)

После доручка смо кренули бусем ка одмаралишу Борисовка који је такође део комплекса у власништву Универзитета. Седела сам поред моје драге другарице Викторије. Њу сам упознала годину дана раније, када сам такође била њихов гост у летњој школи језика. Била сам тако срећна што се поново видимо и дружимо. У аутобусу је била сјајна атмосфера, слушали смо хитове Любэ и Нейромонах Феофан (то су групе које су ми биле познате).  Стигли смо. Природа је била очаравајућа! Само ме је плашила једна помисао – има ли овде медведа?! Како то код нас традиција налаже, тако и у Русији, дочекале су нас прелепе Рускиње у народној ношњи и понудиле нас погачом и сољу и пожелеле нам добродошлицу. 

Наша дивна Аљона, водич волонтер команде ,,Дечани''

Сместили смо се и кренули да се упишемо и подигнемо котизациони материјал. Први дан је био веома занимљив и испуњен. Почео је са едукативним радионицама и мастер класом народних заната. Мени је био посебно интересантан део програма у организацији спортско-патриотског клуба ''Белгор'' под називом «Русская стенка – Белая гора» Руски зид – Бела планина. Осим тога, овај дан је оплеменила и модна ревија где је модна дизајнерка Татјана Тимофејева представила колекцију одеће специјално креирану за фестивал.  Вече је било предивно, јер смо се играли и играли смо. Руска и украјинска музика ми је тако пријала јер је одговарала играма у којима сам драге воље учествовала. Многе од тих песама сам већ зналаи имала у плеј листи. Једна од игара је била таква да стојимо у колони једни наспрам других а онда се упарујемо и тако у пару уз музику одиграмо до друге стране. Један од начина је био да се ухватимо за руке и вртимо у круг све док не дођемо до краја. Кад је други пут дошао ред на мене, са друге стране је био професионални играч. Много сам се уплашила јер смо се окретали пребрзо.. мислила сам да ћу одлетети негде у шуму. Још више ми се звртело када је рекао – гледај ме у очи. Али и то је било сјајно! На крају смо сви стали у круг и ишао је микрофон редом да свако ко жели изнесе свој утисак, емоције и сл. Када једошао ред на мене, била сам веома узбуђена и срећна јер још нисам могла да верујем да сам тамо.

Другари, пресрећна сам што сам овде! Много ми је лепо.. све вас волим! Волим Русију! И рекла бих још много тога, да мало боље знам руски језик. Када се и то завршило променили смо локацију. Обала језера је постала премала. Ту се нашла логорска ватра, уз коју смо уживали уз музику гитаре, песму, чај и колаче. Уморни и препуни дивних утисака, кренули смо на спавање.

ДРУГИ ДАН -  «Время побеждать» 

видео 1 - II дан фестивала Русь Заповедная 3 • Русь_Вести (српски превод)

видео 2 - II дан фестивала Русь Заповедная 3 • Волонтери у фокусу (српски превод)

видео 3 - СПК Белогор - Путь силы 2017 (Русь заповедная 3)

Други дан под називом ,,Време за победу'' је почео адреналински. Пробудила ме Аљона, нова пријатељица, волонтерка која је водила моју екипу. Било је много рано, а ја сам била уморна због путовања и свих оних активности од претходног дана. ,,Хајде, Ивана.. мораш да се региструјеш за ,,Путь силы'' узмеш униформу и пушку и одеш на лекарски преглед!'' Нисам знала где сам, али ме Аљона у тренутку вратила у колосек.. брзо сам се обукла, умила се и кренула. Униформисани човек који је био задужен за опрему ми је на добро јутро одговорио: ,,Ты очень долго спишь!'' (Веома дуго спаваш!) Помислих, човече, па ово је као права војска.. хоћу ли се покајати што сам се усудила да покушам?!

 Такмичење су водили руски официри белгороског регоналног огранка, спортко-патриотски клуб ,,Белгор'' и војници пограничне војске Руске Федерације. Почетак овог такмичења је отворио шеф Спортско-патриотског клуба "Белогор" Алексеј Јармак. Уз речи: ,, Путь силы " је за најхрабрије и најиздржљивије учеснике фетивала ,,Русь заповедная".   одржава се већ трећу годину заредом и постаје добра традиција. Желим вам срећу, издржљивост и успех! " Углавном Поред храбрих момака, колега студената, такмичеле смо се и ми, две девојке, колегиница из Орела Виолета Артомонова и моја маленкост. Пре команде ,,напред марш'' војници су одржали показну вежбу. Кренули смо у дивну патриотску песму за подизање борбеног морала ,,Рус молодая''. Стаза дужине 5 км није била ни мало лака, посебно зато што смо имали опрему, а било је веома топло и пуно прашине. Такође, била је висока влажност ваздуха. Војници руске националне гарде су нам задавали разне задатке па је задатак био још тежи и изазовнији. Да будем искрена, очекивала сам да ће бити мало лакше и нисам била довољно спремна, мада сам издржала до краја. Успорила сам се када је мој друг Александар повредио ногу. Остали су били прилично у предности.

Солидарила сам се са другом и чекала помоћ. Много сам се уплашила. Када су њега сбринули, остала сам једина из српске екипе у овој дисциплини. Трчала сам најбрже што могу да бих их стигла, али су већ били предалеко.. кад сам их стигла била сам много уморна и једва сам дисала. Када ми се чинило да више нећу моћи даље, мој нови друг из Белгорода ми је највише помогао. Просто ме је вукао и говорио како нема одустајања ,, Давай, давай…, ты можешь!'' Много сам му захвална због тога, мој борбени морал је дефинитивно опстао захваљујући њему. Када смо претрчали и последњи 5-и км, тресле су ми се и руке и ноге.. једва сам дочекала да попијем мало воде и повратим душу. Али ту није био крај. Следеће што нас је чекало је гађање мете, а одмах после тога тактичка вежба. Поделили су нас у неколико екипа, задатак је био да деактивирамо бомбу у једној напуштеној згради. Руски војници су чували зграду и било је тешко прићи. Ја сам била у тиму са момцима из Санкт Петербурга. Било је смешно јер су момци заиста високи, а ја сам ниског раста. Загрлили су ме и рекли: ,,Это наше тайно оружие!'' Доживљај је за мене био и то што сам се возила у војном камиону све до базе. Кад смо дошли у базу, дочекани смо аплаузима, онда су биле уручене награде и сертификати. Без обзира што није било баш онако како сам желела, ја бих радо поново!

Само бих овога пута била много спремнија за такав подвиг. У вечерњим сатима смо били на промоцији књиге патриотских песама о Домбасу  ,,Ја - рањена земља" коју је водио писаз Захар Прилепин. Ми учесници војно-тактичке вежбе ,, Путь силы'' смо добили по примерак књиге на поклон. Следеће представљање екипа није било бодовано, али смо се без разлике сви потрудили да на што бољи начин представимо свој тим. Кратке културно-уметничке тачке, било је ту глуме, игре, песме.. и сл. Ми смо одглумили српску славу. За то су нам помогли наши другари Ненад Бојков, студент из Врања који студира теологију у Белгороду (наравно, глумио је свештеника) и Владилав Петојан студент из Белгорода и волонтер у СРЦ-у. После славе, заиграло се српско коло.

Мени је припала та част да за ту прилику носим часну икону ,,Светог  Саве''.  Захвална сам нашим пријатељима што су нам помогли да припремимо тачку и позајмили реквизите.

ТРЕЋИ ДАН «Будущее России» 

видео1 - III дан фестивала Русь Заповедная 3 • Русь_Вести (српски превод)

видео2 - III дан фестивала Русь Заповедная 3 • Волонтери у фокусу (српски превод)

Трећи дан фестивала назван је "Будућност Русије". Почела је игром ,,Квест'', обожавам ту игру! А ово није било први пут да је играм. Затим је уследио картинг турнир и још неколико такмичења.

ЧЕТВРТИ ДАН 

видео1 - IV дан фестивала Русь Заповедная 3 • Волонтери у фокусу (српски превод)

видео2 - IV дан фестивала Русь Заповедная 3 • излагање пројекта (српски превод)

И последњег четвртог дана фестивала тимови су бранили своје пројекте на тему "Живети и радити у Русији". (видео) За ово сам имала највећу трему зато што смо излагали у огромној, прелепој конгресној сали Универзитета пред озбиљном комисијом. Пошто се наша тема тицала сарадње наших двеју земаља, добили смо специјалну лауреат диплому за развој међународне сарадње. Веома сам поносна на то! 

Специјална лауреат диплома за развијање међународне сарадње - екипи ,,Дечани''

Вече уочи затварања фестивала је било прелепо. Програм је био разноврсан и веома живописан. Посебно ми је било занимљиво када смо формирали велики тзв. Хоровод.

Заправо ми смо уз кореографију и реквизите (догачка платна у бојама фестивала) формирали лого фестивала који се лепо види тако што је сниман из дрона. Уз концерт и ватромет завршио се трећи по реду фестивал Рус заповеднаја, а ми смо наставили дружење у СРЦ-у.

Много бих волела да и код нас постоји овакав фестивал. Универзитету БГТУ  Шухов заиста има разлога да буде поносан на овај фестивал! Толико сам била срећна и пуна утисака, да ми је требало доста времена да их средим. Радо се присећам, показујем слике и причам о најлепшем студентском фестивалу о гостоприству наших пријатеља из Белгорода, о новим пријатељствима и познанствима, о предивној, вољеној земљи – Русији!

••• Снимке и већину слика сам преузела са ВК странице: https://vk.com/rus_zapovednaya захваљујем се на дозволи за коришћење.

Форум театар

Форум театар је интерактивна представа у којој осим глумаца учествује и публика. Сама представа не траје више од десет минута. Њен циљ је да јасно и концизно представи неки друштвени проблем и да испровоцира реакцију публике. Публика има могућност да учествује на три начина:

1)      Особа из публике се јавља и укључује у представу као нови лик;

2)      Поставља питања глумцима на која одговарају само из улоге тзв. ,,врућа столица'';

3)      Тражи од глумаца да понове представу или неки део представе уколико нешто није јасно.

Творац Форум театра је Аугусто Боал (16. март 1931. - 2. мај 2009.) бразилски позоришни редитељ, драмски теоретичар и политички активиста. Првобитни назив Форум Театра је Театар потлачених, користио се у радикалним популарним покретима образовања.

Форум театар је веома популарна техника која се данас користи свуда у свету и призната је од стане Уједињених нација, као „званично средство за социјалне промене“.

Обухвата скуп игара и вежби којима се учесници прво опуштају, упознају, долазе у контакт са својим телом, гласом, упознају друге, уче се да раде у тиму; касније, учесници појединачно или у групи дефинишу проблеме које их лично дотичу а тичу се заједнице у којој живе. То могу бити проблем њима блиских особа, неке мањинске групе, или њихови лични проблеми с којим се суочавају. Многе вежбе и технике су заправо психотерапијске, тако да бити члан Форум театра значи и радити на себи. Форум театар и воде глумци, али и психолози и психотерапеути.

Проблем који се жели представити у представи Форум театра се најпре дефинише позоришним језиком, и тако бивају креиране форум сцене. Форум сцене су кратке сцене у којима је врло конкретно приказан проблем опресије, дискриминације и сл. Касније следи форумовање, најбитнији део Форум театра, где се приказују сцене, и активира публика.

Игре и вежбе у Форум театру су врло битне из више разлога. Један од разлога би био опуштање учесника, као и физичко загревање пред рад.  Даљи разлози јесу: грађење тима, стицање поверења, добра енергија међу учесницима. Игре у Форум театру имају за циљ како физичко, тако и психичко опуштање. Свакако је занимљиво и изазовно на почетку опустити те људе који нису били спремни на такав рад.

Након што се направе сцене које осликавају један од проблема заједнице с којима се појединац или групе суочавају, следи увежбавање.

Публика је у Форум театру активна, не постоји класични посматрач из публике, вед постоји активни посматрач, који мења ток представе.

Овај процес води особа која се у Форум позоришту назива џокер. Џокер посредује између глумаца на сцени и публике. Он мотивише публику да узме учешће у сценама, стално отвара дискусију и поставља релевантна питања за проблем.

На крају, Форум театар је припрема или експеримент за реалност и служи да активира људе да узму учешће у социјалном животу.

Форум театар сам открила у средњој школи. Права је срећа што се то онда десило! Могу слободно да кажем да је то на мене имало психотерапијско лековито дејство. Била сам веома повучена, стидљива, нисам имала довољно самопоуздања. Данас, много година касније, као неко ко је у основној школи преживео вршњачко насиље могу да кажем да сам постала веома комуникативна и успешна. Захвална сам Љиљани Тешановић, психологу и психотерапеуту из Зајечара, која је водила Форум театар. Када сам уписала факултет, мојим другарима и колегама сам испричала шта је Форум театар. Њима се то допало и убрзо смо основали неформалну групу на Филозофском Факултету у Косовској Митровици у оквиру Удружења студената психологије ,,Инстанца’’. Пошто форум театар повеyује много тога, између осталог психологију, глуму, активизам, била је ово омиљена ваннаставна активност. Прво извођење смо имали на нашем Факултету на Међународном научном скупу ,,Млади и друштвене промене – између националног идентитета и евроинтеграција’’ , на тему самопоуздање. Пошто смо добили пуно похвала и подршку, наставили смо то да радимо. 

Учествоали смо на 62.и 63. Научн-стручном скупу Сабору психолога Србије са темом Професионални развој психолога. Прошле године на тему верске дискриминације, а ове на тему деликвенције. Учествовали смо и на Међународној научној конференцији ,,Старење и квалитет живота: транзиција и евроинтеграције’’ и за ту прилику креирали форум сцене које су ставиле акценат на конфликте услед међугенерацијског јаза. 2016. године смо први пут имали едукацију у оквиру пројекта. Учесници тренинга су били јако задовољни и представа коју смо тада спремили је прошла одлично.
Forum Teatar Šalter Ego • studenti psihologije следећа Форум театар представа коју смо радили је била: Forum teatar • Kako si se to obukla •

Осим Форум театра, радили смо још две психолошке представе. Једна од њих је ,,Психодрама подличности – тишина тамо'' погледајте видео - Psihodrama podličnosti - Tišina tamo • studenti psihologije