Омладински фестивал Русь заповедная 3 - "Жить и работать в России'' Где је Русија била онаква какву сам је замишљала, онаква какву је волим!

       Студентски живот је диван! Ваљда зато већина нас одуговлачи кад нам до краја остане мало. Шалу на страну, мени је време студирања без обзира на све проблеме и тешкоће до сада најлепши период у животу. Једно од најлепших студентских искустава сам доживела у Русији у Белгороду. То искуство је трећи по реду омладински фестивал ,,Русь заповедная'' који је ове године носио назив - "Жить и работать в России'' (Живети и радити у Русији) Трајао је од 24. до 27. маја 2017. године.  Учествовало је 12 екипа из разних руских градова – Белгорода, Курска, Орела, Рјазана, Липетска, Пенза, Москве, Санкт Петерсбурга, као и из Луганска (Украјина) и ми из Србије, тачније Косовске Митровице.

Имала сам ту срећу да будем једна од десет студената Приштинског Универзитета и част да будем капитен наше екипе коју су назвали ,,Дечани'' . Омладински Фестивал ,,Русь заповедная'' је пројекат који је настао на Универзитету БГТУ им. В.Г. Шухов и подржан је од стране Министарства просвете и науке Руске Федерације у оквиру програма за развој студентских удружења. То је фестивал са концептом националне идеје младих.  Програм фестивала садржи разноврсне игре и задатке за које су потребни креативност, храброст, интелигенција, спретност,  добра воља, жеља за забавом и дружењем. Неки задаци су заиста били тешки и велики изазов.  Као и ранијих година, фестивал је био подељен у неколико сегмента као путовање кроз време.

Тим из Србије ,,Дечани''

ПРВИ ДАН  «Великие истоки» 

видео 1- I дан фестивала Русь Заповедная 3 • Русь_Вести (српски превод)

видео 2 - I дан фестивала Русь Заповедная 3 • Волонтери у фокусу (српски превод)

Добродошлица - исто као и код нас :)

После доручка смо кренули бусем ка одмаралишу Борисовка који је такође део комплекса у власништву Универзитета. Седела сам поред моје драге другарице Викторије. Њу сам упознала годину дана раније, када сам такође била њихов гост у летњој школи језика. Била сам тако срећна што се поново видимо и дружимо. У аутобусу је била сјајна атмосфера, слушали смо хитове Любэ и Нейромонах Феофан (то су групе које су ми биле познате).  Стигли смо. Природа је била очаравајућа! Само ме је плашила једна помисао – има ли овде медведа?! Како то код нас традиција налаже, тако и у Русији, дочекале су нас прелепе Рускиње у народној ношњи и понудиле нас погачом и сољу и пожелеле нам добродошлицу. 

Наша дивна Аљона, водич волонтер команде ,,Дечани''

Сместили смо се и кренули да се упишемо и подигнемо котизациони материјал. Први дан је био веома занимљив и испуњен. Почео је са едукативним радионицама и мастер класом народних заната. Мени је био посебно интересантан део програма у организацији спортско-патриотског клуба ''Белгор'' под називом «Русская стенка – Белая гора» Руски зид – Бела планина. Осим тога, овај дан је оплеменила и модна ревија где је модна дизајнерка Татјана Тимофејева представила колекцију одеће специјално креирану за фестивал.  Вече је било предивно, јер смо се играли и играли смо. Руска и украјинска музика ми је тако пријала јер је одговарала играма у којима сам драге воље учествовала. Многе од тих песама сам већ зналаи имала у плеј листи. Једна од игара је била таква да стојимо у колони једни наспрам других а онда се упарујемо и тако у пару уз музику одиграмо до друге стране. Један од начина је био да се ухватимо за руке и вртимо у круг све док не дођемо до краја. Кад је други пут дошао ред на мене, са друге стране је био професионални играч. Много сам се уплашила јер смо се окретали пребрзо.. мислила сам да ћу одлетети негде у шуму. Још више ми се звртело када је рекао – гледај ме у очи. Али и то је било сјајно! На крају смо сви стали у круг и ишао је микрофон редом да свако ко жели изнесе свој утисак, емоције и сл. Када једошао ред на мене, била сам веома узбуђена и срећна јер још нисам могла да верујем да сам тамо.

Другари, пресрећна сам што сам овде! Много ми је лепо.. све вас волим! Волим Русију! И рекла бих још много тога, да мало боље знам руски језик. Када се и то завршило променили смо локацију. Обала језера је постала премала. Ту се нашла логорска ватра, уз коју смо уживали уз музику гитаре, песму, чај и колаче. Уморни и препуни дивних утисака, кренули смо на спавање.

ДРУГИ ДАН -  «Время побеждать» 

видео 1 - II дан фестивала Русь Заповедная 3 • Русь_Вести (српски превод)

видео 2 - II дан фестивала Русь Заповедная 3 • Волонтери у фокусу (српски превод)

видео 3 - СПК Белогор - Путь силы 2017 (Русь заповедная 3)

Други дан под називом ,,Време за победу'' је почео адреналински. Пробудила ме Аљона, нова пријатељица, волонтерка која је водила моју екипу. Било је много рано, а ја сам била уморна због путовања и свих оних активности од претходног дана. ,,Хајде, Ивана.. мораш да се региструјеш за ,,Путь силы'' узмеш униформу и пушку и одеш на лекарски преглед!'' Нисам знала где сам, али ме Аљона у тренутку вратила у колосек.. брзо сам се обукла, умила се и кренула. Униформисани човек који је био задужен за опрему ми је на добро јутро одговорио: ,,Ты очень долго спишь!'' (Веома дуго спаваш!) Помислих, човече, па ово је као права војска.. хоћу ли се покајати што сам се усудила да покушам?!

 Такмичење су водили руски официри белгороског регоналног огранка, спортко-патриотски клуб ,,Белгор'' и војници пограничне војске Руске Федерације. Почетак овог такмичења је отворио шеф Спортско-патриотског клуба "Белогор" Алексеј Јармак. Уз речи: ,, Путь силы " је за најхрабрије и најиздржљивије учеснике фетивала ,,Русь заповедная".   одржава се већ трећу годину заредом и постаје добра традиција. Желим вам срећу, издржљивост и успех! " Углавном Поред храбрих момака, колега студената, такмичеле смо се и ми, две девојке, колегиница из Орела Виолета Артомонова и моја маленкост. Пре команде ,,напред марш'' војници су одржали показну вежбу. Кренули смо у дивну патриотску песму за подизање борбеног морала ,,Рус молодая''. Стаза дужине 5 км није била ни мало лака, посебно зато што смо имали опрему, а било је веома топло и пуно прашине. Такође, била је висока влажност ваздуха. Војници руске националне гарде су нам задавали разне задатке па је задатак био још тежи и изазовнији. Да будем искрена, очекивала сам да ће бити мало лакше и нисам била довољно спремна, мада сам издржала до краја. Успорила сам се када је мој друг Александар повредио ногу. Остали су били прилично у предности.

Солидарила сам се са другом и чекала помоћ. Много сам се уплашила. Када су њега сбринули, остала сам једина из српске екипе у овој дисциплини. Трчала сам најбрже што могу да бих их стигла, али су већ били предалеко.. кад сам их стигла била сам много уморна и једва сам дисала. Када ми се чинило да више нећу моћи даље, мој нови друг из Белгорода ми је највише помогао. Просто ме је вукао и говорио како нема одустајања ,, Давай, давай…, ты можешь!'' Много сам му захвална због тога, мој борбени морал је дефинитивно опстао захваљујући њему. Када смо претрчали и последњи 5-и км, тресле су ми се и руке и ноге.. једва сам дочекала да попијем мало воде и повратим душу. Али ту није био крај. Следеће што нас је чекало је гађање мете, а одмах после тога тактичка вежба. Поделили су нас у неколико екипа, задатак је био да деактивирамо бомбу у једној напуштеној згради. Руски војници су чували зграду и било је тешко прићи. Ја сам била у тиму са момцима из Санкт Петербурга. Било је смешно јер су момци заиста високи, а ја сам ниског раста. Загрлили су ме и рекли: ,,Это наше тайно оружие!'' Доживљај је за мене био и то што сам се возила у војном камиону све до базе. Кад смо дошли у базу, дочекани смо аплаузима, онда су биле уручене награде и сертификати. Без обзира што није било баш онако како сам желела, ја бих радо поново!

Само бих овога пута била много спремнија за такав подвиг. У вечерњим сатима смо били на промоцији књиге патриотских песама о Домбасу  ,,Ја - рањена земља" коју је водио писаз Захар Прилепин. Ми учесници војно-тактичке вежбе ,, Путь силы'' смо добили по примерак књиге на поклон. Следеће представљање екипа није било бодовано, али смо се без разлике сви потрудили да на што бољи начин представимо свој тим. Кратке културно-уметничке тачке, било је ту глуме, игре, песме.. и сл. Ми смо одглумили српску славу. За то су нам помогли наши другари Ненад Бојков, студент из Врања који студира теологију у Белгороду (наравно, глумио је свештеника) и Владилав Петојан студент из Белгорода и волонтер у СРЦ-у. После славе, заиграло се српско коло.

Мени је припала та част да за ту прилику носим часну икону ,,Светог  Саве''.  Захвална сам нашим пријатељима што су нам помогли да припремимо тачку и позајмили реквизите.

ТРЕЋИ ДАН «Будущее России» 

видео1 - III дан фестивала Русь Заповедная 3 • Русь_Вести (српски превод)

видео2 - III дан фестивала Русь Заповедная 3 • Волонтери у фокусу (српски превод)

Трећи дан фестивала назван је "Будућност Русије". Почела је игром ,,Квест'', обожавам ту игру! А ово није било први пут да је играм. Затим је уследио картинг турнир и још неколико такмичења.

ЧЕТВРТИ ДАН 

видео1 - IV дан фестивала Русь Заповедная 3 • Волонтери у фокусу (српски превод)

видео2 - IV дан фестивала Русь Заповедная 3 • излагање пројекта (српски превод)

И последњег четвртог дана фестивала тимови су бранили своје пројекте на тему "Живети и радити у Русији". (видео) За ово сам имала највећу трему зато што смо излагали у огромној, прелепој конгресној сали Универзитета пред озбиљном комисијом. Пошто се наша тема тицала сарадње наших двеју земаља, добили смо специјалну лауреат диплому за развој међународне сарадње. Веома сам поносна на то! 

Специјална лауреат диплома за развијање међународне сарадње - екипи ,,Дечани''

Вече уочи затварања фестивала је било прелепо. Програм је био разноврсан и веома живописан. Посебно ми је било занимљиво када смо формирали велики тзв. Хоровод.

Заправо ми смо уз кореографију и реквизите (догачка платна у бојама фестивала) формирали лого фестивала који се лепо види тако што је сниман из дрона. Уз концерт и ватромет завршио се трећи по реду фестивал Рус заповеднаја, а ми смо наставили дружење у СРЦ-у.

Много бих волела да и код нас постоји овакав фестивал. Универзитету БГТУ  Шухов заиста има разлога да буде поносан на овај фестивал! Толико сам била срећна и пуна утисака, да ми је требало доста времена да их средим. Радо се присећам, показујем слике и причам о најлепшем студентском фестивалу о гостоприству наших пријатеља из Белгорода, о новим пријатељствима и познанствима, о предивној, вољеној земљи – Русији!

••• Снимке и већину слика сам преузела са ВК странице: https://vk.com/rus_zapovednaya захваљујем се на дозволи за коришћење.