ДОМОВИНА СЕ БРАНИ ЛЕПОТОМ

     Много је храбрих људи заувек уписало своје име на страницама славне српске историје, међу њима је и Љиљана Жикић Карађорђевић. Српска херојина, песникиња, инжењер, мисица, мајка шесторо деце, глумица, добровољац у рату 1999. године, сигурна сам да би овај списак био дужи, да није погинула у 42. години, бранећи Србију.  

Љиљана Жикић Карађорђевић

Рођена је у Крагујевцу, 9. марта 1957. године. Као дете, глумила је у Крагујевачком позоришту ,,Јоаким Вујић''. Похађала је музичку и балетску школу. Дипломирала је на београдском ФОН-у. 1978. године је победила на избору за Мис Србије. Њено лице красило је бројне насловне стране у бившој Југи, а глумила је и у неким филмовима - ,,Тигар'' , ,,Балкан експрес'' , ,,Грлом у јагоде'' , ,,Није него'' ... Њен отац, брат и сестра живели су иностранству, она је само путовала али се увек враћала у Србију. Као прави патриот, желела је да остане овде.  Увек је  била насмејана и позитивна, чак и када јој је било тешко. Када би је деца наљутила, све је решавала полако и кроз осмех. Била је блага, тиха и брижна мајка која је много времена посвећивала својој деци, а њена деца је никад нису видела љуту или нервозну. 

Као свака уметничка душа, била је по мало крхка и рањива, али то никад није показивала. Људи је памте као веома јаку и храбру личност. Такође, доста времена је проводила пишући пезију. Волела је да пише родољубиву поезију. Посећивала је православне цркве и манастире у Србији, али и у свету. Делила је донације и помагала онима којима је то било потребно. Пошто су четворо њене деце одвели очеви (имала је два брака иза себе), са њом су остали Алберто и Дина, најмлађа деца. Тешила је децу и говорила да ће се све једном средити, а жеља јој је била да се окупе на једном месту и живе сви заједно. На неки начин је и успела да их окупи. Можда не живе заједно, али су у контакту и у добрим односима. Мада километрима далеко, срцем су увек ту једни за друге, а јединство и љубав нису увек случај међу браћом и сестрама. У првом браку родила је Дени (36) и Марка (35) њих двоје годинама живе у Канади, а у другом Дина (30),  Маура (29), Алберта (27) и Дину (26). Алберто такође живи и ради у Канади, а Дино и Мауро у Шведској. Једино је Дина остала у Србији и каже да не жели да живи у некој другој земљи. Она је најмлађа Љиљанина ћерка и највише личи на њу.  

Дина - Љиљанина најмлађа ћерка

Љиљана је била пријатељ принца Томислава Карађорђевића. Често је боравила у Тополи. У једном њеном тексту, који је написала док је била у Торонту, жељна вољене Србије, овако описује цркву на Опленцу:

,,.. Опленачка црква на врху Опленца види се до најдаљих даљина. Бела као голубица и опојна као јорговани бели у загрљају са облацима који нежно плове под пратњом и одсјајем златног сунца...''

 Пре него што је отишла на Космет као добровољац, својој најбољој пријатељици из Хрватске је поверила сву уштеђевину и замолила да брине о њеној деци ако се деси да се не врати са Космета. Чим је стигла вест о Љиљиној херојској погибији, њена ,,пријатељица'' је оставила двоје мале деце у центар за Социјални рад и са украденим новцем зааувек нестала. Дина и Алберто су ипак имали среће, јер је у то  време једна дивна жена која се такође зове Љиљана планирала да усвоји две девојчице.

Љиљана као добровољац 1999. године

 Када је чула ову тужну причу, наравно усвојила је њих и очувала их као своју децу. ,,И дан данас ми много фали. Мада сам и сама мајка, кад год сам у неким проблемима, ја одем на њен гроб, тако седнем и имам тај неки осећај као да седим мами у крилу.'' каже Дина, Љиљанина најмлађа ћерка која је била мој саговорник. Захваљујући њеној причи, написала сам овај текст. Љиљана је сахрањена у Тополи. Дина, која је тада имала само 7 година, није схватила шта се дешава све док је ујак није довео на мајчин гроб и док није видела њену слику. Осим шесторо деце, неколико књига поезије, приче о племенитости и храбрости, иза Љиљане је остала и једна књига коју није стигла да објави. 

Љиљана је погинула 1999. године у селу Љубенић крај Пећи. Показала се као изузетно храбар и способан борац, све док почетком априла није са својим саборцима из 125. моторизоване бригаде није упала у заседу терористичке албанске војске. Постхумно је одликована Орденом саслуге у области одбране и безбедности првог степена.

     Док многи народи немају своје хероје па измишљају Супермена, Бетмена, Спајдермена и слично, ми имамо много правих хероја, које нажалост заборављамо. Медијски простор заузимају квази плитичари, старлете, мафијаши и слични. Данашњим клинцима су такви узори, утркују се да од криминалаца и старлета узму аутограм. Уместо оних који су живот посветили стварању нечег вредног – науци, уметности и на крају крајева слободи без које ништа од тога не би било могуће... Љиљана је једна од њих и не сме бити заборављена. Зато што када се слобода скупо плаћала она није заборавила нас. Зато што је доказала патриотизам и на мушки и на женски начин – бранећи Србију својим животом, а и тако што је Србији подарила четири синова и две кћери. Зато што не би било фер! И зато што желим да сутра мојој деци и неким наредним генерацијама, они прави буду узори, а не криминалци и старлете.

Љиљанина родољубива песма